Inter i Milan, napad na G8 Evrope: danas dva ključna meča, evo kako mogu uspeti.
Inzaghi i Fonseca direktno u osminu finala Lige šampiona bez prolaska kroz kvalifikacije: teško, ali ne i nemoguće. Večerašnje utakmice protiv Crvene zvezde i Bayer Leverkusena već su ključni okviri.
Milan je veliki Milan i njegove fudbalske ekipe su nastale i rasle razmišljajući na velik način. Milan i Inter u osmini finala nove Lige šampiona? Još bolje: ući direktno kroz glavna vrata kvalifikacija, izbegavajući dugi put kvalifikacija. Pokreće se operacija “Milano u G8”, što nije samo prazna priča, već moguća realnost. Teška, ali moguća, daleko od čuda. Proroci i stručnjaci za projekcije, nakon mnogih proba, postavili su prag direktnog prolaska na 15-16 poena. Na 15, verovatnije je da će se dobiti bonus razlike pogodaka kako bi se odvojili od konkurencije. Milan i Inter su krenuli suprotno: Fonseca je doživeo poraz kod kuće od Liverpoola (1-3), pokazujući zabrinjavajuću slabost. Inter je uzeo dobar bod protiv najtežeg protivnika, Manchester Cityja (0-0), šaljući jasnu poruku snage i stabilnosti. Ali još uvek ima prostora za maštanje o derbiju u završnoj fazi trke.
Među varijablama tu je i faktor prvenstva. Na primer, Slovan Bratislava-Milan, utakmica koju Đavol mora pobediti bez izgovora, igra se 26. novembra, samo 3 dana nakon Milan-Juve, koja će potrošiti mnogo fizičkih i mentalnih resursa. Slično tome, Inter-Arsenal, jedan od najtežih mečeva u kalendaru, mora uzeti u obzir Inter-Napoli, koja se igra nekoliko dana kasnije i koja se sve više približava s obzirom na konstantan rast Conteove ekipe. Da ne govorimo o osmoj i poslednjoj utakmici Lige šampiona, verovatno odlučujućoj za kvalifikaciju, koja se igra nekoliko dana pre povratnog derbija. Fonseca i Inzaghi će morati da se istaknu, uzimajući u obzir rotacije, jer nijedna od dve utakmice ne može biti zanemarena.
Milano je spremno, ali ono što daje poverenje milanskom projektu za G8, više od rasporeda, su karakteristike i kvalitet dve ekipe. 0-0 protiv Manchester Cityja potvrdilo je stepen ličnosti i taktičke organizacije koju je Inter dostigao, sazrevajući u poverenju i svesnosti nakon osvajanja titule u Istanbulu i druge zvezde. Vraćeni Lautaro je garancija za golove i liderstvo. Bastoni, Dimarco, Calhanoglu, Thuram, na vrhuncu svoje forme, predstavljaju pokretačku snagu. Opasan nusproizvod: skliznuti u aroganciju, što se više puta dogodilo u ovom prvenstvu. Rizik koji će nerazzurri morati izbegavati u Ligi šampiona, u utakmicama koje su na papiru najpristupačnije.
Snaga novog Milana može postati ambiciozna igra koju razvija Fonseca, ofanzivna i dominantna, pristup koji se u Evropi uvek isplati. Juče je trener o tome govorio s ponosom, u kontrastu s uobičajenim italijanskim ekipama koje se oslanjaju na odbranu i kontre. Podsetili su ga da je Atalanta, u finalu u Dablinu, napala Leverkusen od prvog minuta i nije stala ni kada je bilo 3-0. Nije bilo potrebno podsećati ga da je to bio Italijan, Arrigo Sacchi, koji je u modernoj eri pokazao kako se pobeđuje napadom. U Milanu, određene vrednosti su odavno prisutne, bez potrebe za uvozom. Sacchijevi Besmrtnici imali su čeličnu odbranu. Lepi Đavol Fonsece, rođen u derbiju, još mora da izgradi solidne odbrambene automatizme. Protiv Bayera, koji je postigao 13 golova u poslednje 4 utakmice, biće to pouzdan test. Noćas ćemo saznati više o milanskom projektu za G8.